Nije bio prilagođen mobilnim i tablet uređajima (Dizajn i CSS nisu bili rađeni u responsiv design tehnologiji) te je pretraga predmeta bila otežana imajući u vidu da je korisnik servisa morao da ukuca i capcha kod koji je obavezan zbog skripti koji neovlašćeno pokušavaju da skidaju podatke. Sada to više nije slučaj jer je omogućeno da se ceo servis bez problema koristi na mobilnom i tablet uređaju. Servis je uređen u .NET tehnologiji i uz moderan CSS izgleda ovako na vašem mobilnom telefonu:
Servis se nalazi ovde za osnovne i više sudova dok je ovde link za privredne sudove. Takođe, sam servis linkovan je i na Portalu sudova. Usluge eUprave se više ne pružaju samo na računaru, već u skladu sa prelaskom sa Government to Citizen na Government for Citizen, usluge moraju biti pružene na svim popularnim platformama koje građani koriste (mobilni telefoni, tableti, mali prenosni računari…). Nadam se da će ovaj mServis doprineti i kolegama pravnicima da lakše obavljaju svoje dnevne obaveze i kada su van kancelarije i koriste svoje mobilne uređaje u svrhu pretrage sudskih predmeta.
Da bismo građanima pružili e-usluge i u najvećoj meri zamenili šaltere, unapredili efikasnost pravosudnih organa i ubrzali postupke na nasleđenim tehnološki različitim IKT sistemima, još prošle godine smo počeli sa poslom uspostavljanja jedinstvene platforme za razmenu podataka u pravosuđu. Posao je počeo analizom za elektronsku razmenu podataka u pravosuđu koju je radio Institut Mihajlo Pupin u martu 2015. godine. Nakon sprovedene analize Ministarstvo pravde je u budžetu planiralo sredstva za navedenu platformu (Enterprise service bus – ESB) i uspešno sprovelo postupak javne nabavke sa svim pratećim zakonskim postupcima (Dobijanje saglasnosti Vlade u formi Zaključka za sticanje imovine veće vrednosti u vlasništvo Republike Srbije i drugo). Ovo će naše pravosuđe svrstati među najnaprednije u regionu po pitanju informaciono-komunikativnih tehnologija.
***Kompletan Project scope opisan je na samo 238 stranica i možete ga videti ovde 🙂
Ukratko, izabrana tehnologija u postupku javne nabavke je Microsoft biztalk , a implementator je kompanija S&T koja ima veliko iskustvo u implementaciji razmene podataka u državnim organima, izmedju ostalog i Portal eUprave Republike Srbije i ESB koji se nalazi ispod tog portala. Ovaj projekat predviđa elektronsko povezivanje raznorodnih IKT sistema, pravosudnih i državnih organa i ono što je važno je da je cela državna magistrala za razmenu podataka na istoj tehnologiji. Projekat će, izmedju ostalog, elektronski povezati komunikaciju sudova povodom žalbi, tužilaštva sa sudom povodom optuženja, sudova i javnih tužilaštava sa ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, javnih izvršitelja sa sudom, javnih beležnika sa sudom, sudova i tužilaštva sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, sudova sa Upravom za trezor, sudova sa Agencijom za privredne registre, sudova sa Državnim pravobranilaštvom itd. Svi postupci elektronske razmene podataka biće definisani od strane Radne grupe koju će formirati Ministarstvo pravde na predlog članova Sektorskog saveta za informaciono-komunikacione tehnologije.
Prvi sastanak predstavnika Ministarstva pravde sa predstavnicima firme S&T povodom početka sprovođenja projekta elektronske razmene podataka u pravosuđu.
To u praksi znači da će se stotine hiljada dopisa i papira koji su putovali putem pošte zameniti elektronskom razmenom podataka, a to ne samo što će dovesti do drastičnih ušteda u budžetu Republike Srbije već će sve postupke u pravosuđu u velikoj meri ubrzati. Npr sud je do sada, ukoliko nije znao prebivalište okrivljenog u postupku, slao dopis MUP-u za dobijanje ove informacije kako bi mogao da pošalje odgovarajući sudski poziv. Postupak izrade dopisa, njegovog potpisivanja, pečatiranja, slanja poštom, dostave MUP-u, otvaranja podneska, prosleđivanje nadležnim službama u okrivu MUP-a, postupanja nadležnih službenika u MUP-u, ponovne izrade dopisa i njegovog slanja i primanja u sud mogao je trajati mesecima. Ovaj postupak sada će trajati nekoliko sekundi. Toliko će trebati da upit iz pravosudne aplikacije preko pravosudnog ESBa dođe do MUP-ove platforme za razmenu podataka i odgovarajućeg registra te da se vrati u sudsku aplikaciju. Zar to nije efikasna državna uprava i pravosuđe kakvo želimo?
Takođe, projekat će na Portalu sudova omogućiti potpuni uvid u predmet, elektronsko podnošenje podnesaka, primanje podnesaka, poziva i obaveštenja od strane suda tzv. e-filing. E-filing se radi po uzoru na trenutno najbolji e-filing u pravosuđu u celom svetu, onaj u Singapuru. To će u praksi značiti da ćemo većinu radnji sa sudom da završimo putem Interneta, bez odlaska u sud, predaje podnesaka na šalteru, koristeći samo računar, vezu sa Internetom i kvalifikovani digitalni potpis.
U Republici Srbiji do sada nije postojala Jedinstvena centralna evidencija lica (fizičkih i pravnih) protiv kojih se vodi krivični postupak. To je u praksi izazivalo velike probleme i mogućnosti za brojne zloupotrebe.Angažovanjem Ministarstva pravde i uz veliko razumevanja što bivših, što sadašnjeg ministra, koji su zajedno razumeli veličinu problema nepostojanja ove evidencije, uveli smo Jedinstvenu centralnu evidenciju i sada ne postoje mogućnosti za zloupotrebe. Danas svaki sud raspolaže Jedinstvenom evidencijom iz svih osnovnih i viših sudova koji mogu biti prvostepeni sudovi u krivičnom postupku.
To znači da će sud koji izdaje Uverenje, (Sud na kome lice ima prebivalište) proveriti i podatke ostalih sudova, te ako se određeni krivični postupak vodi u nekom drugom sudu za to lice, (Što je po Krivičnom zakoniku moguće) , ovaj sud će te postupke naznačiti u uverenju.
Takođe, svaki sudija u svakom sudu će imati ažurne informacije o okrivljenom u njegovom postupku, odnosno iste te informacije će imati nadležni državni organi koji imaju pravo da raspolažu sa tom informacijom. To će dovesti do ubrzanja postupka, jer se izmedju državnih organa više neće sačinjavati i razmenjivati dopisi u papiru već elektronskim putem. Na ovaj način se i sudovi rasterećuju napornog ručnog posla kada nadležni državni organi (npr MUP) traže provere za određena lica. Napravljeni softver ubrzava i sam proces izdavanja uverenja jer automatski generiše uverenje sa predefinisanim setom podataka, te se više neće dešavati slučajevi da neki sud koristi font koji nije odgovarajući, odnosno da građani čekaju predugo pred šalterom. Takođe, sistem će dovesti i do podizanja opšte sigurnosti građana jer smo sada mnogo sigurniji da lica protiv kojih se vode krivični postupci i istraga neće moći da ostvare prava koja im po zakonu ne pripadaju, odnosno gde ih zakon ograničava. Plan je da, kada se podaci u sudovima pročiste tako da budu potpuni, sami možete da dobijete uverenje na portalu sudova koje ćete elektronskim putem platiti i dobiti elektronski dokument. U ovom sistemu su po prvi put na elektronski način povezani sudovi i javna tužilaštva jer se podaci o istrazi vode u tužilaštvu a po zakonu sud izdaje uverenje i o toj činjenici. To dalje znači da više neće putovati dopisi izmedju sudova i tužilaštva dok građanin čeka na ostvarivanje svoga prava već će podatak o toj činjenici putovati elektronski, u deliću sekunde, zaštićenom i sigurnom pravosudnom mrežom. Nažalost, proces digitalizacije javnih tužilaštva za sada funkcioniše samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Sremskoj Mitrovici ali se svim silama borimo da se uz pomoć EU taj projekat proširi i na celu Srbiju. Dalje, ovim se otpočinje veliki projekat elektronske razmene podataka u pravosuđu putem Platforme za razmenu podataka.U Estoniji je to X-road (o kome se dosta pričalo u Srbiji), dok druge zemlje koriste neko od vendorskih rešenja Microsoft-a, IBM-a i Oracla ili nekih drugih kompanija (SalesForce, recimo).
Elektronska razmena podataka je osnova za sve elektronske servise i dalje napredovanje eUprave i ePravosuđa, a mi tome posvećujemo veliku pažnju, jer želimo da našim građanima olakšamo svakodnevne poslove sa državnim organima, da u pravosuđu se smanji broj administrativnih procedura i papira koji guše efikasnost našeg pravosuđa.
Veliki broj građana se u svakodnevnom životu “susreće” sa prekršajnim sudovima koji sude u prekršajnim postupcima gde utvrđuju prekršajnu odgovornost fizičkog ili pravnog lica, odnosno preduzetnika (Prekršaji su najlakša vrsta kažnjivih dela u našem pravu te se i najveći broj građana susreće sa ovim postupcima).
Do sada, ukoliko ste hteli da saznate u kom je stadijumu Vaš prekršajni postupak, koje su radnje u postupku preduzete, koje odluke je doneo sud, koja pismena su primljena itd., morali ste da idete do konkretnog prekršajnog suda i te informacije tražite na šalteru nakon mukotrpnog čekanja u redu.
Predanim radom svih službenika Odseka za e-pravosuđe i uz podršku ministra, čekanje u redovima, zarad dobijanja informacije o predmetima prekršajnih sudova je prošlost. Uz pomoć podrške USAID-ovog projekta JRGA, uspostavili smo praćenje prekršajnih predmeta preko Inteneta(Tok predmeta Prekršajnog apelacionog suda, tok predmeta prekršajnih sudova). Veb aplikacija za tok predmeta je prilagođena za pretragu putem mobilnih telefona i tableta (responsiv design– aplikacija se prilagođava veličini ekrana sa kojeg se pristupa), te praktično informaciju možete dobiti na bilo kom mestu koristeći samo mobilni telefon koji ima pristup Internetu.
Ova aplikacija je nadogradnja postojeće aplikacije za vođenje predmeta koju koriste prekršajni sudovi (SIPRES) i postojećeg Registra neplaćenih kazni koji je umnogome doprineo punjenju budzeta i boljoj naplati nenaplaćenih kazni (Povećanje iznosi neverovatnih 745%). SIPRES je izgrađen na open source .NET tehnologiji u kojoj programira veći broj ljudi u Srbiji i za sada se pokazao vrlo dobro.
Planiramo dalje unapređenje svih ovih sistema, kako bi građani i advokati mogli potpuno da ostvare uvid u sva skenirana dokumenta u predmetima, ali i da elektronskim putem komuniciraju sa sudovima, i obrnuto. Prvi na redu je pilot projekat e-filing sa Upravnim sudom, a nakon toga i spuštanje aplikacije na sve sudove (roll out).
Podsetimo se da je Ministarstvo pravde u oktobru prošle godine omogućilo praćenje predmeta preko Interneta za Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacione sudove, dok je krajem 2010. godine uspostavljeno praćenje predmeta osnovnih, viših i privrednih sudova. Sa ovim se konačno omogućava da se svi sudski predmeti prate preko Interneta i to na jednom mestu, čime se značajno štedi vreme i novac, kako građana, tako i sudova, a sama informacija dobija se na mnogo bolji i lakši način.
Politički pokret “Dosta je bilo” (za protekle tri godine nisu registrovali političku stranku, ispunjavaju li uslove uopšte?), podneo je Upravnom sudu tužbu kako bi od Sekretarijata Vlade pribavili moju profesionalnu biografiju koja je inače, za one koji se bar malo razumeju, javno dostupna na Internetu na profesionalnoj mreži Linkedin. Biografiju su vrlo lako mogli da izguglaju da znaju da koriste Google s obzirom na to da Linkedin koristim već 5 godina.
Da se radi o nekoj drugoj stranci ili pokretu, ne bih se trudio da objavljujem bilo kakav blog post. Međutim, ovde se radi o pokretu čiji se članovi predstavljaju kao veliki eksperti za IT, venture capital, koji navodno aktivno koriste Internet… Po svemu sudeći, očigledno je da nisu “dobacili” ni do guglanja, pa stoga svako može da se zapita: Kako će pokret DJB da sprovede bilo šta (Doduše pokazali su da znaju da ne urade ništa na vlasti – Saša Radulovć je diplomirao na znanju da ne uradi ništa dok je bio ministar), kada ne znaju ni Google da koriste, pa pokreću sudski spor?
Totalni je nonsens da pokrećete sudski spor za nešto što je javno dostupno, čak i u slučaju da je u toku kampanja, a vi želite da od toga pravite političku farsu i tako pokušate da skupite jeftine političke poene.
Da skoro ništa niti rade, niti znaju da urade, dokazuje i činjenica sa su pogrešili moje ime i prezime na svojoj zvaničnoj Facebook stranici, pa sam na jedan dan, tog 18.marta, za “dostajebilaše” bio Marko Miletić.
Da stvar bude još gora, presudu Upravnog suda predstavljaju kao svoju veliku pobedu, a ne shvataju da je to zapravo njihov poraz, jer je baš ta tužba pokazala njihovu neozbiljnost i neznanje u onome u šta se kunu. Što se tiče Odbora pravno-informacionog sistema Republike Srbije u istom ne primam nikakvu nadoknadu niti sam u tom odboru zaposlen, a imenovan sam kao predstavnik Ministarstva pravde jer se u istom bavim informacionim tehnologijama. To bi saznali da znaju da guglaju, ali ne znaju.
Na pitanje “Da li je u njegovom slučaju (mom), prekršen Zakon o minimalnim kvalifikacijama za zapošljavanje?” ne bih mogao da dam odgovor jer spominju zakon koji ne postoji. Ali, valjda će im biti lakše ako im kažem da niti jedan zakon Republike Srbije nije prekršen.
Za kraj im dajem savet, jer “stručnjaci” iz DJB verovatno ne znaju da treba da uzmu malo bolji hosting i usavrše sajt jer je često nedostupan pa mi je bilo teško da “linkujem” na njihov sajt.
Ne znam ko bi glasao za one koji ne znaju da guglaju, ne znaju šta je Linkedin i ne mogu da održavaju jedan običan sajt, a pritom IT predstavljaju kao svoju glavnu prednost?
Zbog niske naplate izrečenih novčanih kazni i zastarevanja istih (kazne zastarevaju u roku od godinu dana od dana kada su izrečene, odnosno u roku od dve godine ako je organ preduzeo neku radnju u cilju naplate kazne) uspostavljen je Registar nenaplaćenih kazni. Trenutno je u registru oko 2.5 milijardi dinara nenaplaćenih kazni. Novac od kazni ide u budzet Republike Srbije, a odatle za škole, bolnice, sudove, nove puteve i sve ono što život građanima čini boljim.
Pre nego što odete do organa uprave po određenu dozvolu ili uverenje, proverite putem Interneta da li imate neku novčanu kaznu evidentiranu u Registru ili ne. Lica koja su pred sudom kažnjena za određeni prekršaj moraju da plate kaznu, jer bez toga više neće moći od države da dobiju sve usluge i dozvole. Niko više neće moći da vara državu, registruje po nekoliko firmi, nekoliko dzipova, a da pritom ima neplaćene kazne za prekršaje i da se ponaša neodgovorno. Građani koji ne mogu kaznu platiti odjednom, mogu je platiti na 6 mesečnih rata. Ovim se pokazuje domaćinski i odgovorniji odnos prema državi jer će mnogo više novca ići u budzet, a to je novac svih građana. Moram da spomenem, da je pre uspostavljanja registra uspešnost naplate novčanih kazni bila na neprihvatljivo niskom nivou-do 30%.
Dešava se da poziv na broj na uplatnici ne bude odgovarajući te da se kazna ne izbriše po automatizmu ili da postoje određene poteškoće u tom smislu ali zbog toga nam je dostupna web provera na portalu. Ukoliko ste kaznu platili, a i dalje se nalazite u Registru, kontaktirajte prekršajni sud koji vam je kaznu izrekao da Vas izbriše iz Registra. Preko 270 hiljada građana je do sada posetilo Registar.
Statistika posete registru
Softversku osnovu Registra neplaćenih kazni čini program za vođenje predmeta SIPRES (Sistem prekršajnih sudova za automatsko vođenje predmeta), koji je izrađen uz pomoć USAID-a i njihovog projekta JRGA (Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast) i predviđen je članovima 331-336 Zakona o prekršajima. Ovim zakonom je propisano da organ uprave neće izdati dozvolu, uverenje ili registrovanje/promenu registracije pravnog lica ukoliko lice ima određenih neplaćenih kazni za prekršaje. Ovo se ne odnosi na dozvole i uverenja koji se odnose na lični status (lična karta, pasoš, izvod iz matične knjige rođenih i sl).
Izrada programa je trajala oko 2.5 godine, a program je izrađen u skladu sa potrebama sudova za prekršaje, uz učešće sudija za prekršaje u samom projektovanju i izradi programa.
Na mrežama i portalima se povela diskusija da će ovaj portal zloupotrebljavati banke, stanodavci i ostali da proveravaju svoje klijente i da će svako moći da proveri podatke o neplaćenim kaznama. Najveći broj zamerki se odnosi na zloupotrebu JMBG-a kao parametra za pretragu registra. JMBG je ličan podatak, a isti je odabran za parametar pretrage jer ga poseduje svaki građanin za razliku od verifikovanog elektronskog potpisa koji se spominje u diskusijama, a koji poseduje veoma mali broj građana. Trenutno ne postoji ni jedan drugi jedinstven i specifičan podatak za svakog građanina (pin, šifra, mejl itd.) koji je dostupan sudovima. Ovo će se promeniti kada Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uspostavi Jedinstveni registar građana.
Takođe, svako ko koristi Vaš JMBG neće proći nekažnjeno jer je to krivično delo predviđeno u članu 146. Krivičnog zakonika: “Ko podatke o ličnosti, koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona, neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine”. Zloupotreba tuđeg JMBG broja u svrhu pretrage Registra predstavlja i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što predstavlja prekršaj iz člana 57 za koje je predviđena novčana kazna za fizičko lice od 5 do 50 hiljada dinara.
Kao upozorenje pravnim i fizičkim licima da neovlašćenim korišćenjem tuđeg JMBG-a čine krivično delo i prekršaj, Ministarstvo pravde je postavilo upozorenje na Internet stranici registra.
Nemojte koristiti tuđi JMBG za neovlašćenu proveru podataka iz registra jer se svi podaci čuvaju i veoma lako mogu biti dostupni nadležnim državnim organima.
Upravni sud je organizovan kao sud posebne nadležnosti sa sedištem u Beogradu i sa tri odvojena odeljenja u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Svi predmeti koji su u radu u Upravnom sudu moraju da prodju pisarnicu u Beogradu pa se tek onda raspoređuju na dalje postupanje sudijama u zavisnosti od nadležnosti u sudska odeljenja u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Sud je za tu svrhu svakodnevno slao sudske vozače da prenose papirne predmete i spise po nekoliko stotina kilometara iako Upravni sud u svom radu koristi vrlo moderan program za upravljanje predmetima (SAPS) zasnovan na tehnologiji EMC Documentum. Program je uveden u rad 2012. godine pre dolaska nove administracije i uz pomoć donacije EU, međutim Upravni sud nije imao ni jedan funkcionalan skener da bi pored meta podataka mogao da u programu čuva skenirane spise predmeta. Novi skeneri omogućiće da se svaki spis skenira i da se drži na centralnom mestu u dejta centru u Nemanjinoj 9. Tako će svaki sudija, referent u pisarnici moći da pomoću programa SAPS pristupi sudskom predmetu sa svim podacima i skeniranim spisima. Ne samo što će pomenuti način rada doneti realne i svakodnevne uštede nego će doneti i uštedu prostora i onemogućiti da se predmet zagubi, nestane ili propadne imajući u vidu da pored postojećeg sudskog dejta centra u Nemanjinoj 9 uspostavljamo i disaster recovery lokaciju u Nišu u zgradi niške apelacije. Mislim da ovo pokazuje kako relativno male stvari mogu dovesti do velikih ušteda i poboljšanja u radu.
Takođe, sledeće godine sa Upravnim sudom je planiran projekat potpunog izbacivanja papira iz rada putem e-filinga tj. potpune elektronske komunikacije između stranaka i Upravnog suda. To će biti pilot projekat za koji je odabran Upravni sud ali pomenuta platforma, ispod koje je će biti ESB(platforma za razmenu podataka u pravosuđu) će biti e-filing platforma za sve sudove. Ideja je da stranka može da se uluguje na portal sudova (koga takođe očekuje potpuni redizajn i prilagođavanje za mobilne uređaje) te da svaki dokument (tužbu, dopis) može da podnese preko Interneta i potpiše kvalifikovanim elektronskim potpisom te da ista takva elektronska dokumenta i dobija od suda. Na taj način praktično je moguće da ceo “posao” završite i bez odlaska u sud (!?!) ukoliko se odluka donosi na zatvorenom većanju odnosno da dodjete samo na suđenje. Duboko verujem da u narednih par godina možemo da napravimo potpunu digitalnu revoluciju u srpkom pravosuđu kako bismo ga učinili efikasnijim i približili građanima koji svakodnevno koriste Internet u svom radu.
To za građane konkretno znači da neće morati da zovu telefonom ili čekaju na šalterima pomenutih sudova da bi saznali: ime sudije koji postupa u predmetu, osnov i vrednost spora, postupanje u predmetu, zakazana ročišta, da li je predmet rešen ili nije i drugo. Servis doprinosi i transparentnosi rada u pomenutim sudovima jer oko javnosti sada može mnogo jednostavnije i lakše da zna šta se u konkretnim predmetima događa a to će doprineti i povećanju same efikasnosti i ažurnosti sudija. Verujem da će ovaj elektronski servis biti od velike pomoći kolegama pravnicima i advokatima da svoje vreme iskoriste pametnije i bolje a da što manje gube vremena na čekanju i redu i obilascima sudskih šaltera. Servis ima upotrebnu vrednost i za javna tužilaštva, pravobranilaštva i druge državne organe koji imaju određeni upravni spor pred Upravnim sudom. Ovaj korak je tek početak jer želimo da pravosuđe u sledećih par godina napravi dzinovske korake u pravcu pobošanja korišćenja ikt tehnologija u svom radu i omogućavanja širih elektronskih usluga svim građanima. Informaciono-komunikacione tehnologije treba da budu alat koji će pre svega omogućiti nosiocima pravosudnih funkcija kvalitetnije, brže i lakše obavljanje svojih funkcija, ali i biti sredstvo za sveobuhvatni efikasni monitoring rada istih i olakšavanje pristupa pravdi za sve građane.Tehnologija nikad ne sme da bude dominantna, već samo da asistira i pomaže i tu ću citarati singapurskog Chief of Justice Yong Pung How “Whatever changes the future brings, we must always remember that justice must be assisted, not dominated, by technology. Technology alone does not improve the system. It is people, assisted by technology, who make the justice system work. We must be careful not to blindly substitute technology or become slaves of technology.”
Koliko je Singapur napredovao u elektronskom pravosuđu je tema za poseban blog post,(kod njih se podnesci podnose elektronski, vidi ovde) ali važno je reći da nije tehnologija sama po sebi cilj, već je cilj da ceo sistem funkcioniše efikasnije, pravednije i jeftinije što će na kraju dovesti do toga da u zemlji imamo neuoporedivo bolje uslove za poslovanje. Ukratko, zahvaljujući sveobuhvatnim reformama u pravosuđu koje su bile oslonjene na korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, Singapur je sada prvi na svetu u Doing Bussness listi Svetske banke po vremenu potrebnom za izvršenje ugovora. Takođe, 85% svih sudskih postupaka se završava u roku od 180 dana, te su zbog prevelike efikasnosti sudova advokati čak četiri puta štrajkovali u Singapuru.
“Međunarodna pravna pomoć je saradnja različitih državnih organa na međunarodnom nivou”- prof. dr Dobrosav Mitrović – Osnovi međunarodnog privatnog prava. To jest, saradnja državnog organa Republike Srbije (Suda, tužilaštva, organa uprave…) sa nekim organom strane države. Saradnja se odvija povodom različitih stvari, a najviše je predmeta dostavljanja. Od ostalih predmeta (krivičnih i građanskih) koje su delom ili u celini u nadležnosti Ministarstva pravde su: Ekstradicije, transferi, izvršenje strane krivične presude, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, tranzit okrivljenog preko teritorije RS, međunarodna otmica dece, reciprocitet, obaveštenje o propisima, uverenje o propisima, imovinski predmeti stranaca u RS i drugi oblici opštih vidova pravne pomoći (Izvođenje dokaza, izvod iz kaznene evidencije, potraživanje različitih spisa i drugo).
U Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć Ministarstva pravde je 1. juna ove godine počeo sa radom novi program (Document managment system – LURIS) u kojem diplomirani pravnici evidentiraju ovakvu vrstu predmeta, postupaju po predmetima i mogu da na jedan klik dugmeta generišu sam akt koji se dalje šalje nadležnim organima. Zamena papira ovakvim sistemom donosi preciznu evidenciju ko i koliko radi od državnih službenika i kakvu međunarodnu pravnu saradnju Republika Srbija ima sa drugim zemljama. Evidencija se do sada radila ručnim prebrojavanjem predmeta koje može da traje satima pa i danima. U sklopu pridruživanja Republike Srbije EU, sve je više zahteva nadležnih organa EU za dostavljanjem određenih podataka o postupanju domaćih organa u međunarodnoj pravnoj pomoći sa zemljama EU. Sami postupci sada traju kraće jer postoje vremenski alarmi ako neko od obrađivača probije zacrtane rokove u postupanju u predmetu. Obrađivačima je posao delom olakšan generisanjem gotovih akata iz obrazaca koji su pohranjeni u sistemu a sistem ih sam popunjava na osnovu već unetih podataka. Ovakvim sistemom se popravlja i položaj Republike Srbije u uslovima za poslovanje jer se omogućava da parnični postupci sa stranim subjektima koji ulaze u poslovne odnose sa domaćim državljanima traju kraće.
Sve u svemu, moderni alati – DMS sistemi su jedno od važnijih rešenja za sporost birokratije i nerad u državnim organima jer donose efikasnost, ekonomičnost i precizno izveštavanje o radu. Suštinski, eUprava pored lakšeg pristupa građana upravi, mora da se bavi i modernizacijom uprave savremenim alatima jer dzaba nam lep šalter (bio on i na Internetu) ako u pozadini stvari ne funkcionišu.
Specijalnu zahvalnost izražavam Kraljevini Holandiji koja je finansirala ceo projekat uvođenja ovog sistema u Republici Srbiji i Crnoj Gori. Ceo sistem je zbog ušteda razvijan na Microsoft SharePoint-u (Jer je Republika Srbija već kupila određeni broj SharePoint licenci), a sistem integrator je bio Atos IT Solutions u Srbiji, sa čijim zaposlenima sam odlično sarađivao kao menadzer celog projekta ispred Ministarstva pravde.
Ministarstvo pravde na čelu sa Nikolom Selakovićem razvilo je i održava nekoliko elektronskih servisa a najvažniji za građane su novi veb portal koji je prilagođen za mobilne uređaje, aktivno korišćenje društvenih mreža i komunikacija sa građanima, Kontakt centar i integrisana komunikacija (Skajp, sms, elektronska pošta, telefon…), tok predmeta osnovnih, viših i privrednih sudova na i pilot projekat elektronske komunikacije između sudova i stranaka (Detaljno uputstvo i spisak sudova objavićemo uskoro). Daleko smo od idealnog i savršenog i zato treba krenuti u agresivno uvođenje eUprave i ePravosuđa na svim nivoima.
