Pandemija virusa korona je od 2019. do danas do neslućenih razmera ubrzala proces digitalizacije na celokupnoj planeti i uradila više za digitalizaciju i IT nego svi IT-ijevci u prethodnih deset godina zajedno.
Za većinu javnosti u Srbiji pojam digitalizacija je bila sinonim samo za digitalizaciju televizije što je samo fragment istine. Međutim, i te kako je dobar deo srpskog društva upoznat sa pojmom digitalizacije koja predstavlja proces prevođenja analognog u digitalno. Digitalizovati se može sve od tona, slike, dokumenta ili poslovnog procesa – usluga.
Koliko će digitalizacija tek uzeti maha u srpskom društvu vidi se i po izjavi Mihaila Jovanovića, direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu da će država Srbija digitalizovati 2.000 usluga koje javna uprava pruža privredi. Ovakve stvari su u državi Srbiji pre deset godina bile potpuno nezamislive i rezervisane samo za najuspešnije zemlje u digitalizaciji – Singapur i Estoniju.
Privatni sektor, kako to uvek biva, napreduje mnogo brže. Već sada imamo primer banaka u kojima se već duže vreme koriste razne poslovne aplikacije, dok korisnici banaka koriste mobilne aplikacije ili čak chatbotove za korišćenje usluga banke. Sve to je dovelo do toga da u bankarskom sektoru u poslednjih deset godina imamo na hiljade otpuštenih radnika na šalterima banaka i zatvaranju ekspozitura jer banke na taj način smanjuju troškove i povećavaju profite.
Digitalizacija poslovanja i poslovnih procesa donosi velike uštede, veću efikasnost i produktivnost i to je svima sada jasno. Međutim, to nije sve. Najhrabriji koji su digitalizovali svoje poslovne procese u smislu da zaposleni u velikoj meri rade u poslovnim aplikacijama idu i korak dalje.
Naime, za sve one privredne subjekte, državnu upravu, pravosudne profesije i sve druge koji su u dobroj meri digitalizovali većinu procesa ili samo neke od procesa, digitalizacija predstavlja osnov za dalje unapredjenje putem tehnologije robotske automatizacije procesa(robot process automatization) i veštačke inteligencije (VI).
Šta je to RPA? RPA je skraćenica od engleske reči Robot process automatization. Pojam predstavlja sposobnost da roboti obavljaju rad koji inače obavlja čovek u digitalnom okruženju – jednoj ili više web ili desktop aplikacija. Roboti mogu obavljati sve veći procenat rada na računaru koji sada obavlja čovek.
Na primer, robot može da se prijavi na bilo koju aplikaciju, pročita potrebne podatke, po potrebi te podatke ukrsti sa podacima iz druge poslovne aplikacije ili podacima sa interneta i da nakon toga generiše dokument (PDF) na osnovu prethodnih podataka, taj dokument potpiše kvalifikovanim elektronskim potpisom i pošalje ga na odredjeni mejl.
Navedene poslove robot radi mnogo brže od čoveka, bez ikakvih grešaka i to non stop.
Povećanje produktivnosti i efikasnosti je minimum 10 puta bolja od običnog čoveka koji radi za računarom 8 sati uz zakonom dozvoljenu pauzu.
Realno, ljudi i nisu stvoreni da obavljaju dosadne, zamorne i repititivne poslove bili oni fizički ili digitalni. Najveća automatizacija se prvo desila u fabrikama gde su fizički roboti u velikoj meri zamenili čoveka i doveli do znatnog povećanja produktivnosti i efikasnosti.
Mesto gde robote ili popularno nazvane botove ne biste očekivali su i društvene mreže. Zbog botova je propao posao kupovine Twitter-a za 44 milijardi dolara od strane Elon-a Musk-a koji tvrdi da je ceo Twitter sačinjen od čak 20% botova dok zvanični Twitter tvrdi da ih je manje od 5%.
Less than 5% of Twitter daily users are fake/spam
— Elon Musk (@elonmusk) August 6, 2022
Medjutim, vidimo da pravi tviteraši ne veruju zvaničnom saopštenju Twitter-a ili su možda i ovde glasali botovi 🙂
Bilo kako bilo, digitalni roboti su tu i došli su da ostanu a sa tehnologijom AI-a postanu još pametniji i obavljaju sve kompleksnije zadatke koje sada radi čovek. RPA tehnologija svake godine raste za čak 30% i trenutno je vrlo “vruća” tema u IT svetu.
Velike IT kompanije se već bore za svoje mesto pod suncem a lider u industriji su verovali ili ne Rumuni sa kompanijom UI Path koja počela kao start-up a 2021. godine procenjena na preko $35 milijardi a čiji je CEO i osnivač Daniel Solomon proglašen prvim bot milijarderom sa procenjenom vrednošću imovine od $2.9 milijardi dolara.
Cene robota nisu zanemarljive i mislim da je to jedini razlog zašto automatizacija nije u većoj meri preplavila i našu zemlju. UI path u stvari i ne prodaje robote već ih samo iznajmljuje na godišnjem nivou a cene se kreću oko 10.000 evra godišnje samo za licencu za robota bez bilo kakvog prilagodjavanja konkretnom poslovnom okruženju što se isto papreno naplaćuje i može da prevaziđe cenu licence.
Iz svih navedenih razloga sa svojim timom programera još pre dve godine rešio sam da razvijemo domaće rešenje koje smo nazvali, onako po srpski – Radiša 🙂
Radiša može puno toga da uradi ali pre svega automatizuje repetitivne i zamarajuće poslove na računaru, koje sada obavljaju ljudi (koji uopšte nisu srećni zbog toga).
Ukoliko ste tokom čitanja ovog teksta možda pomislili da imate i vi neki posao koji biste mogli da automatizujete, budite sigurni da ste verovatno u pravu. Tako da za sve one koji žele potpuno besplatno da se posavetuju o ovoj tehnologiji i njenoj primeni u njihovom konkretnom poslovnom slučaju mogu slobodno da mi se obrate na moj mejl mariomaletic85@gmail.com ili kontakt formom ispod teksta.